Ко сам сада ја?
pluto | 09 Април, 2013 21:48
Не знам о чему да пишем тренутно, али осећам да имам много тога за рећи.
У мени се дешавају некакве велике промене. У последњих неколико недеља су ми се догодиле неке ствари које су ме бациле са највиших висина на земљиште пуно камења. Нисам могла да се покренем. Била сам сломљена. Налик кристалној чаши. Могли сте сакупљати моје сузе једну по једну, али онда је и тај извор пресушио. Мислила сам да је свему крај и да мој живот нема смисла. Преварила сам се, наравно, и драго ми је што ми није било потребно пуно времена да то схватим.
Не почињем испочетка, то би било сулудо, јер бих онда вероватно направила поново исте грешке као раније. Почињем тамо где сам стала. Мада, заправо нигде нисам стала. Крећем се према нечему, полако, али ипак се крећем. Покушавам да анализирам себе у сваком смислу. Трудим се да обраћам пажњу на то како комуницирам са људима, шта осећам у тим тренуцима... Обраћам пажњу и на свој унутрашњи, скоро нечујан глас док се налазим затворена сама у соби. Осврћем се на прошлост. Гледам је, не знам, заиста не знам како, али сам увидела да сам направила превише истих грешака које морам под хитно да исправим. Те грешке ме спутавају да се зближим са људима. Да им верујем, да их пустим поред себе.
Ако сам изгубила две особе које сам највише волела у животу, барем ћу се потрудити да извучем нешто позитивно из тога.
Прва особа коју сам изгубила је био мој деда. Било је то пре много, много година. Ишла сам у четврти разред основне школе. Сада, када сам четврти разред гимназије и када се осврнем на то доба, и даље осећам велики бол у грудима. Нисам сигурна, али мислим да је након тога дошло до мог затварања у саму себе. Нисам сигурна, можда ћу временом наћи неку другу истину. Само знам да ме је овај догађај обележио заувек. Од тога дана када је мама дошла у собу да ми саопшти вести, ја нисам била иста особа. Била сам мала, да, и тада то нисам схватала, али мислим, само мислим да је тако. Знам да мој деда не може да се врати, али ми недостаје. Недостаје ми да се пробудим у пет-шест ујутру, кад и он, изађем у двориште, седнем на ограду и посматрам шта он ради. Увек је нешто радио, и увек сам волела да то гледам. Био је обичан човек, вредан, није имао завршене факултете, али је увек имао пуно љубави за мене. Ах... Не памтим када сам била на његовом гробу, не волим то, али бих могла да одем. Нешто ме тера да идем, иако знам да је његов дух овде, у мојим мислима, а не тамо негде испод земље.
Друга особа коју сам изгубила је... не знам ни како да га назовем. Био ми је пријатељ, најбољи пријатељ, био ми је дечко, био ми је учитељ, био ми је ослонац, мој кловн у тмурним ноћима, љубав, инспирација. Моје све. Он, Б. Њега није однео Бог (да то тако назовемо). Њега је однела моја тврдоглавост, моје контрирање, моја затвореност, моја црна рупа коју не могу да схватим. Нисам љута на њега, јер знам како је тешко бити поред мене. И волим га, то не могу да порекнем. Рекао је да и он воли мене, без обзира на све, али да не може бити са мном. Нож у срцу! Хладна вода! Шамар!
Није ту дошла жеља за променом. Њу сам имала и раније... На њу су ми указали и други људи. Овде сам само схватила да ако желим да се променим, да то неће доћи само од себе, да то морам да чиним дан за даном све стварнијим и реалнијим. Моји поступци ће бити моје речи.
Изгубила сам га због своје немарности и глупости. А имала сам толико љубави да му дам. Сада знам да то нисам чинила на прави начин.
Било како било. Ја се надам да ће се он мени вратити. Да ћемо се поново срести и наћи на истим таласним дужинама. Не могу то да избегдем, хоћу, желим, али не могу. У мени постоји неки трачак наде које вероватно само време може убити, али не ја сама. И док тај трачак наде постоји... Не знам, не знам шта.
Блах. Можда све ово што сам писала и не делује повезано, али знам да (мени) има смисла.
И тако...
Одјављујемо се (Плуто и ја) и поздрављамо вас све.
Генерална |
Следећи |
Коментари (3) | 
Трекбекови (0)
Коментари
Re: Ко сам сада ја?
endzylove | 10/04/2013, 14:58
Nada uvek postoji,ma sta mi mislili,ona nas ne napusta.Glavu gore!:)pozz
Re: Ко сам сада ја?
pluto | 10/04/2013, 21:25
ivanarislj, Ја се надам да ће ми промена пријати, већ ми мало прија... Знам само да не могу да будем више оно што сам "била", или оно што сам се претварала да јесам, а то је постало део мене.
Наравно да се треба надати, увек ме је водила мисао "Док дишем (живим), надам се". Поздрав! :)
endzylove, Управо тако... Надам се да ме ни сада неће изневерити. Поздравче! :)
Мени
Претражи
Календар
| « | Април 2013 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| По | Ут | Ср | Че | Пе | Су | Не |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
| 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 |
| 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 |
| 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 |
| 29 | 30 | |||||
Re: Ко сам сада ја?
ivanairislj | 09/04/2013, 23:15
Svako od nas u zivotu dozivljava razne promene. Neke sami iniciramo, druge pocnu same od sebe, trece pokrene neki dogadjaj... Bitno je samo da ucinis da ti promena prija, da je tebi bolje... Nadaj se...dok nada postoji i zivot postoji...i pisi... Svako dobro :)