Време промена

Ноћ са звездама

pluto | 13 Април, 2013 00:22

Управо сам се вратила из шетње са двема другарицама. Обишле смо цео град, мало трчкарале и мало седеле по клупама. Срећом, ово су такве другарице "за добра времена" па ни не причамо о љубавним проблемима и тако. Све се своди на шалу... Лакнуло ми је што нисам мислила толико о Њему, јер ми је данашњи дан стварно био критичан што се тиче тога. Но, ето, срања се дешавају и ја сам нон-стоп гледала у звездице на небу, очекујући неку Звездицу Падалицу да замислим жељу. Наравно, ње није било.

Онда смо отишле у онај далеки део града поред железничке станице. И прошле поред жбуњева иза којих смо Он и ја провели читаву ноћ у загрљају.

Ах, обузима ме неки осећај велике носталгије. Тај мини пикник...

Сећам се да сам била припремила два ћебета за нас. Један је био испод нас, а са једним смо се покрили. Целе ноћи смо пуштали музику из мобилног телефона, јели пицу и пили кока-колу. Лежали у загљају, посматрајући небо и ишћекујући да коначно почне "Звездана киша". Био је носио дукс мога брата, плаво-црни и његове уобичајне фарке... Тај загрљај, ти загрљаји... То причање о ко зна чему, сада не могу ничега да се сетим.

Недостаје ми, јако ми недостаје...

Како нешто тако велико може да се угаси у тако кратком временском интервалу? И то без праве борбе. То је оно што ме боли. Што ми је увек попуштао, а после једноставно отишао. Што није остао поред мене када сам напокон схватила.

Ахахаха! А највише се сећам када смо већ око пет сати ујутру ишли код мене кући. Ја сам гурала свој бицикл, а он је носио кутију од пице. Било је лето, али јутро је ипак било хладно. Како је поскакивао од зиме. То ћу памтити заувек. Ето, није ништа посебно, и вероватно ће мало ко видети тај његов сулуди покрет, али мени је јако драг...

И ето још један петак пролази, а ја не спавам у његовом загрљају...

Срећом, па је ту Плуто којег могу снажно да загрлим.